Posle tog trenutka ništa nije bilo isto. Ljudi su počeli da se menjaju. U početku polako, neosetno. Ali već se osećala razlika. Majel, čovek koji radi kao preduzetnik, imao je smelosti da obuče crvenu kravatu! U Ego centru je oduvek bilo poznato da se utorkom nosi neboplava kravata. Kasnije, Mardet, devojčica šestog razreda osnovne škole „Osnovna Škola Ego centra“ je imala smelosti da pita nastavnika da ode do wc-a! Za vreme časa! Nečuveno, je li?
Posle mesec dana Ego centar više nije bio dobar grad. Mladi ljudi su hteli da slušaju drugačiju muziku. Ljudi su želeli bolji posao. Bebe su plakale! Vaspitanja nije bilo.
A Krajsler? Recimo samo da mu se sve obilo o glavu. Dejkral, bivši vaspitač dece, želeo je da uživa u vođenju ljubavi. Ljudima se to svidelo, ali Dejkral, bivši vaspitač dece, izmislio je nešto što je nazivao „fetiš“. On je kako je govorio, „poznavao sve „fetiše““. Jednog dana on je prolazio pored bivšeg svetog brda i htelo mu se. Na vidiku mu je bio samo Krajsler, Bog, revolucionar i drvo. Krajslerove poslednje reči bile su:
-O zdravo Dejk…
Zbog tog događaja Krajsler je postao čudan. Kao da je dodao i izgubio par godova odjednom.
-Možda mi je Dejkrel preneo nekakve boleštine - razmišljao je on. Tada je počeo da gleda korenje i mlade klice. Osećao se drugačije. U jednom trenutku je osetio svoju granu na svom korenu čuo je sebe kako govori:
-A želiš moj tučak, je li, kučko? E pa pogodi: Želja ti se ostvaruje!
Mesto koje je trljao na korenu je počelo da luči smolu.
Tada je odlučio da više ne želi da živi.
Pošto je čvrsto odlučio da želi da umre, shvatio je da je sekvoja i da mu je nažalost ostalo još dosta.
Ljudi sa vrha su se ponovo smejali, pušeći jer su znali da će ljudi uskoro poželeti da se vrate na staro.
Posle mesec dana Ego centar više nije bio dobar grad. Mladi ljudi su hteli da slušaju drugačiju muziku. Ljudi su želeli bolji posao. Bebe su plakale! Vaspitanja nije bilo.
A Krajsler? Recimo samo da mu se sve obilo o glavu. Dejkral, bivši vaspitač dece, želeo je da uživa u vođenju ljubavi. Ljudima se to svidelo, ali Dejkral, bivši vaspitač dece, izmislio je nešto što je nazivao „fetiš“. On je kako je govorio, „poznavao sve „fetiše““. Jednog dana on je prolazio pored bivšeg svetog brda i htelo mu se. Na vidiku mu je bio samo Krajsler, Bog, revolucionar i drvo. Krajslerove poslednje reči bile su:
-O zdravo Dejk…
Zbog tog događaja Krajsler je postao čudan. Kao da je dodao i izgubio par godova odjednom.
-Možda mi je Dejkrel preneo nekakve boleštine - razmišljao je on. Tada je počeo da gleda korenje i mlade klice. Osećao se drugačije. U jednom trenutku je osetio svoju granu na svom korenu čuo je sebe kako govori:
-A želiš moj tučak, je li, kučko? E pa pogodi: Želja ti se ostvaruje!
Mesto koje je trljao na korenu je počelo da luči smolu.
Tada je odlučio da više ne želi da živi.
Pošto je čvrsto odlučio da želi da umre, shvatio je da je sekvoja i da mu je nažalost ostalo još dosta.
Ljudi sa vrha su se ponovo smejali, pušeći jer su znali da će ljudi uskoro poželeti da se vrate na staro.
Нема коментара:
Постави коментар